Manastir Dubrava

 

Manastir Dubrava

Manastir Dubrava smešten je na jednom od najlepših meandara reke Uvac, na uzvišenju sa kojeg se pruža predivan pogled na reku. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći donatora, većinom iz Amerike, prokopan je makadamski put te je do manastira omogućen nesmetan prilaz za motorna vozila. Iako dosta podseća na put ka Manastiru Uvac stiče se utisak da je nešto manje strm, malo širi i manje zahtevniji za vožnju, ipak opreznost i strpljenje se preporučuju.
Manastir Dubrava je obnovljen nakon više od 300 godina, ponovo je zablistao u punom sjaju obogaćivajući i kraseći predivne predele kanjona Uvac. Obnovljena je stara jednobrodna crkva, koja je posvećena Sv. Pantelejmonu, podignut je novi hram posvećen Sv. Vasiliju Ostroškom i isposnica Sv. Save na samom vrhu meandra. Podignut je konak sa svim pratećim objektima neophodnim za život i rad sestrinstva smeštenog u njemu a pored uređenog izvora Sv. Petke u manastir je dovedena voda. Prema rečima sestrinstva u toku je izgradnja konačišta za putnike namernike u kojem će se moći konačiti uz blagoslov starešine.

Iako je mnogo učinjeno da se olakša prilaz i uprkos znatiželjnim posetiocima magični predeli Uvca i manastir Dubrava uporno čuvaju svoj mir i ostaju zagonetni krijući svoje tajne.
Gotovo da i nema pouzdanih pisanih informacija kada je manastir Dubrava sagrađen, pretpostavke zasnovane na šturim pisanim izvorima svedoče da je manastir Dubrava bio metoh manastira Pribojska Banja, na osnovu toga se smatra da je podignut tokom 13. veka. I ovaj manastir nije mogao da preživi nedaće koje su zahvatile ova područja usled Osmanlijske vladavine. Predanja kažu da je prvo opljačkan pa do temelja porušen a sveštvenstvo proterano ili pobijeno. Pretpostavke su da je porušen u isto vreme kad i Manastir Uvac. Svetinja je stotinama godina ostavljena na milost i nemilost vremenu, vremenom je šibljem obrasla i srasla sa zemljom skoro do neprepoznatljivosti.
Voljom božijom i upornošću Jeromonaha Danila, vođenim usnulom porukom Manastir Dubrava ponovo je ugledao svetlost dana.
Prema priči Monahu Danilu se u snu ukazao patrijarh German, kazavši mu da potraži „Izgubljeni“ manastir i da se u njemu krije veliko blago, da ide da nađe to blago i od njega obnovi porušenu svetinju.
Blagoslovom Igumana Julija monah Danilo 1999.g. dolazi u tek obnovljen manastir Uvac, tu osniva bratstvo koje će se starati o Uvcu a on ne štedeći sebe kreće u svoju misiju. Lutajući po Uvačkim bespućima, spavajući po trošnim kolibma na špicu meandra zapaža stari hrast koji mu znatiželjno prvilači pažnju. Prišavši mu i detaljno razgledajući po šipražju shvatio je da se nalazi na ostacima hrama.
U pomoć je pristigla ekipa arheologa iz Kraljeva, kopajući po zemlji, otkrivajući ostatke temelja svetinje naišli su na zakopane Mletačke zlatnike. Svih 260 zlatnika bili su besprekorno očuvani i napravljeni od čistog zlata. Zlatnike je otkupila država a novac je stavljen na raspolaganje odboru za podizanje manastira Dubrava. Angažovanošću Jeromonaha Danila i nesebičnoj pomoći zainteresovanog stanovništva, ministarstva za kulturu i naših ljudi iz Amerike 2001. godine započinju radovi na obnovi manastira Dubrava.

 

 
Share Code:

Srodni članci:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *